Bila je sretna,
i dobro je zarađivala,
na poslu koji sam joj pronašao,
da bi mogla izdržavati mene.
Bio sam ponosan,
jer je istrajavala,
čekajući mene, čekajući sebe,
i poklone što bi mi noću davala.
Dok sam čekao,
pravio bih gulaš i otvarao flašu porta.
Najeli bismo se,
malo se mazili,
pa svašta radili – takva smo sorta.
Ponekad bi došla i torta,
ali ne često.
Onako, urijetko,
obično vikendom.
I uvijek sa čokoladom.
Crnom.
